SEO je mrtav ! Ili nije baš…

U poslednjih godinu dana, opštepristutno geslo je SEO je mrtav!
Ono je prisutno iz potrebe da se naglasi sve veća vrednost sadržaja, a sve manja važnost tehničkih SEO stvari…
To važi za velika, razvijena tržišta.
Na njima velike SEO/Internet marketing agencije, zastupaju velike korporacije i brendove i vode računa o rangiranju po par stotina, nekad i 1000 ključnih reči i izraza.
One interno pokušavaju da kloniraju Google, Bing, Yahoo, kako bi što preciznije odredili ili bar naslutili šta pretraživači smatraju važnim. I tako postigli što bolje rangiranje svojih klijenata.
Ali za mala, nerazvijena trišta kao što je srpsko, priča je drugačije.
Ovde je dovoljno uraditi dobro osnovne stvari (domen, Title Tag, Meta description, H1, H2…)i sajt će se sasvim dobro rangirati na Google !
Dokaz za to je moj ex – poslovni portal SrbijBiz.com.
Iako se par godina ne bavim njime, a u februaru 2014. nisam ni produžio domen (programer drži masu sajtova na nekom jevtinom hostingu, pa portal i dalje funkcioniše jer niko nije preuzeo domen – a to je posebna priča), pri pretrazi „poslovni portal srbija“ – sajt je na prvoj strani (od IP adrese zavisi na kom mestu), a po pretrazi „poslovni događaji srbija“ je sigurno prvi na prvoj strani.
Znači, plitkost našeg tržišta čini posao lakšim i naglasak stavlja na druge aspekte Internet marketinga i poslovanja !

SEO nije odgovor

Pre nekoliko nedelja bio sam na sastanku u jednoj firmi koja je lokalni Internet provajder.
I oni misle da mogu putem FB Page i SEO da pospeše prodaju računarskih komponenti.

I taj sastanak me naveo na razmišljanje:

Koja im je perspektiva kad svi uzimaju ADSL Internet od Telekoma, zašto bi išli kod posrednika?
Da li je iko ikada čuo da neko koristi plaćeno telefoniranje preko Interneta? Svako i ako hoće da komunicira sa svojima u inostranstvo, ma kako bio star, nauči da uključi kompjuter i otvori Skype.
Dobro, imaju bežični Internet ali to je tržište u drastičnom smanjenje, em masa mesta ima besplatni bežični, a čak neke opštine uvode besplatan za celu opštinu. A u SAD masa tzv. Internet nomada po ceo dan su u Starbukcs i rade odatle.
Kako misle da će neko ući u njihovu prodavnicu koja je na rubu centra grada kada se zna da u trgovini je bitno Lokacija, Lokacija, Lokacija. I kako cenovno mogu da se takmiče na tržištu, možda i mogu ali bez plaćene promocije kako će to dopreti do potrošača.

Cela ta zamisao da samo putem SEO povećaju prodaju navela me na dodatno razmišljanje – Super je SEO,besplatan je i targetira odlično a šta da radimo ako potrošač dođe i vidi loš proizvod i prezentaciju. Ako korisnik vidi logo iz sredine 90-tih, ceo zastareo marketinški nastup….

Pa nisam čuo da je Coca-Cola obustavila budžet za promociju, već da ga je povećala.

Kad smo već kod Coca-Cole, setio sam se jedog događaja i anegdote.
Kad sam bio na 4. godini fakulteta, okupili sve student marketinga sa 3. i 4. godine da prisustvujemo predavanju koje je kao gost fakulteta držao dekan Ekonomskog fakulteta iz Maribora. I sad, ne sećam se svih detalja i šta je pričao, ali se sećam jednog isečka:
Gospodin nam je ispričao kako je bio u Maroku i išli su su na neki izlet na ivicu pustinje i da su naleteli na neku usamljenu prodavnicu, trafiku i da je tamo bila samo jedan reklama i upitao nas da li možemo da pretpostavimo koja. Svi kao iz topa smo rekli: Coca-Cola. Na to on začuđeno kaže – Svi, svuda odmah pogode.
Naravno da pogode zato jer Coca-Cola se ne uljuljkuje sa postignutim i misli da konkurenciji nikada kraja i zato konstanto ulažu u promociju.

SEO je samo jedan od mnogobrojnih putića do korisnika, potrošača i on u spletu s a ostalim tehnikama doprinosi uspehu.

Da SEO rešava sve probleme, onda bi ja na svom poslovnom portalu SrbijaBiz.com imao prepuno oglašivača i bio nadasve finansijski uspešan, jer sam skoro po svim frazama , terminima i ključnim rečima pri vrhu na Google…

Kao što se često čuje – Ako je marketing loš, proizvod će pre propasti. Tako i SEO može biti odličan, ali pre toga treba poraditi na osnovama.

SEO – Budi pošten i pretraživači će te ceniti

Sećam se pre 6 godina dok sam radio u jednoj Internet firmi, devojka iz Moldavije koja je prešla u marketing iz Operacija me na chat-u kontaktirala da joj objasnim šta radi Marketing i šta od nje očekujem…..

I kroz priču o raznoraznim temama, mi spomene da se ona razume u SEO. I da je radila za neku američku kompaniju to, valjda je bila neka turistička platforma.
Šta je to SEO? upitao sam je. I ona krene da mi objašnjava. I tada sam se počeo zanimati time.
I pošto sam ekonomista, marketingaš a ne tech geek, skontao sam da je SEO prevazišao čisto tehničke okvire i postao marketinška tehnika jer tretira ono što programeri ne znaju: Reči.

U firmi je postojala praksa da se subotom prepodne održavaju online treninzi iz raznoraznih tema i jedne subote odlučimo da će biti o SEO, a da ću ja biti co-host.
Na trening se priključili svi programeri i tokom trening krenuli kao gladni vukovi da napadaju devojku jer kako devojka može njima ‘velikanima’ da objašnjava šta je SEO.
Ona pritome uspešno odbila sve napade (uz moju pomoć) i pojasnila mnogo stvari.

I tako se ja tom temom bavim godinama.
I ne znam ništa tehnički uraditi, znam šta treba a ne znam kako.

Ta koleginica se kasniije odselila u Kanadu i zaposlila kao SEO savetnik u nekoj online gambling firmi i mi nastavili diskusiju o toj temi.

Kada sam radio na svom portalu www.SrbijaBiz.com razmišljao sam u okvirima SEO, kako će Google to videti,, koje ključne reči da izaberem, slogane, H1, H2, tagove itd.

Za to vreme, tokom godina, pretraživači, prevashodno Google, su nebrojeno puta promenili parametre i načine rangiranja….
Ako se čovek bavi white hat SEO, ne mora da brine.
Google nekada malo bolje, nekada malo lošije rangira ali najbitnije je zadržati pravac i autentičnost uz neophodna prilagođavanja tokom vremena.

Kroz godine SEO više nije programerska tehnika već marketinška, prošli su Pande, Pingvini itd. ali osnova ostaje.

Treba biti autentičan.
Google radi upravo na tome da prepozna šta je autentično i originalno jer Content is king pa nastoji da eliminiše spam i da prepozna originalni sadržaj.

Sa učestalošću objavljivanja stvar je drugačija od svetskih saveta.
Srbija je malo tržište i nema tako čestih promena sadržaja, tako da taj faktor ne igra preterano ulogu kod nas.

P.S. U Srbiji treba optimizovati samo za Google! Svi drugi pretraživači su nevažni i ako neka poseta stigne sa drugih pretraživača, oni su nebitni i ne stvaraju nikakvu konverzaciju i akciju.

Inbound, Outbound umesto ATL, BTL

Pre izvesnog vremena sam napisao post kako je ATL, BTL koncept marketinga loš i prevaziđen i nesprovodiv…

Koncept marketinga koji je ne samo sadašnjost već i budućnost je Inbound, Outbound marketing koncept. Koncept je osmislio Seth Godin.

Koncentracija i napori su usmereni na Inbound marketing i načine njegovog razvijanja i produbljivanja.

Da bi bilo jasnije, prezentovaću definicije Inbound, Outbound marketinga (po Wikipedia):

Inbound marketing – Strategies and processes to help your website get found by clients and customers already learning, discovering and shopping in your industry. Inbound marketing is a style of marketing that essentially focuses on getting found by customers.

Outbound marketing – Traditional marketing (outbound marketing) is where companies generally focus on finding customers by building brand awareness through advertising and promotion. Outbound marketing is marketing communications. In this sense, information about finished product capability flows out to prospective customers who have a need for it. This sense is related to the term product marketing.

Poenta je – Napori su usmereni na to KAKO BITI PRONAĐEN!

Potrošači, pomoću modernih tehnologija, tragaju za proizvodima, uslugama, informacijama…
Kreiranje sadržaja i njegova distribucija su na proizvođaču i oni treba da nađu načine da isti prezentuju potencijalnim kupcima i /ili klijentina, koji tragaju za određenom vrstom proizvoda i/ili usluga.

Da bi ste se detaljnije upoznali sa Inbound konceptom, možete postati Inbound Certified Professinal tako što ćete online pohađati kurs na Inbound Marketing University (IMU).

Za koji pretraživač optimizovati?

Prilikom optimizacije sajta za pretraživače, glavno pitanje je za koje pretraživače optimizovati i nakon toga sledi pitanje a kako optimizovati za posebni neki pretraživač i da li treba obratiti pažnju na specifičnosti?

Ovo pitanje je postalo aktuelno sa pojavom Bing.com i integracijom Microsoft i Yahoo u domenu pretraživanja.
Mada je Bing pokazao neke znake rasta ipak je Google vodeći pretraživač u svetu sa oko 75% pretraga, a taj postotak u Srbiji je preko 95%.

Odgovor se sam nameće – SAJT TREBA OPTIMIZOVATI ZA GOOGLE.

P.S. I ljudi iz Bing–a savetuju da se optimizacija radi standardno a da je na pretraživačima da razvijaju svoje sisteme kako bi pružili što relevantnije rezultate.

Uspeh se meri u procentima a timing je najbitniji

Posećenost je obično jedan od parametara koji definišu popularnost nekog sajta.

Isti parametar se može primeniti i na offline svet jer ako je neke prodavnica posećena, ako je neki bar krcat… to automatski znači uspeh, jer se prodaja dešava.

Internet je putem razvoja alata za analitiku omogućio detaljan i precizan uvid u kom procentu se zapravo odvija prodaja.
Obično se prodaja nekog proizvoda ili usluge, meri procentima (1, 2%), ako ne i promilima.

Primer Facebook, mada je zamišljen i napravljen kao društvena mreža vremenom je izrastao u mnoge vidove komunikacije.
Svaki korisnik bira za šta će ga koristiti i za koje namena.
Ima mnogo opcija koji to omogućavaju

Dilema ko će pobediti u live search, Twitter ili Facebook, dokazuje da nije bitno ko je prvo započeo već kada korisnici iskažu potrebu da tu opciju koriste.

Proizilazi da je formula uspeha: Odabrati pravi tajming za određenu uslugu i raditi na prodajnom procesu.

40% – 40% – 20%

Kad nešto krene da se uzima kao primer ili kao izreka vrti se do beskonačnosti.
U poslednjih godinu, dve uzima se Paretov optimum i pravilo 80 – 20 (da većina profita dolazi od stalnih potrošača tj. da 80 posto profita dolazi od 20 posto klijenata).

Sa tendencijom identifikovanja izvora profitabilnosti dolazi se i do kreiranje proizvoda i usluga koje će zadovoljiti stalne klijente koji su izvor profita.

Tako se analizom došlo do saznanja da su u spektru proizvoda najmanje prodavane standardne verzije proizvoda, a najviše se prodaju ili premium verzije ili jevtinije verzije.
Razmere je 40 – 40 – 20 posto tj. 40 posto se prodaju premium (skuplji) proizvodi, 40 posto jevtinija verzija proizvoda, a samo 20 standardna verzija.

Iz saznanja da kupci žele ili skuplju ili jeftiniju proizvoda, proističe tendencija da se sredina eliminiše.
Ako ne u potpunosti onda da ne bude od prevelike važnosti, samo da bude prisutna.

Ova tendencija kod redovnijih tzv. offline proizvoda se pokazuje i u online svetu.

Protokom vremena i zbog nagomilavanja standardnih proizvoda, nastaje diferencijacija i značaj je ili na platformi ili na brzoj i lakoj varijanti.

Primeri platforme su Facebook, MySpace, YouTube, WordPress a primeri korisničkih rešenja koja su laka za postavljanje i postavljaju se na platformama su Facebook Pages, MySpace Music, video klipovi na YouTube, blogovi na WordPress platformi…

Onih 20 posto standardnih proizvoda su regularni, standardni sajtovi.

Kao i uvek krenulo se od sajtova, ali je protokom vremena došlo do diferencijacije i izdvajanja platformi koje su pružale pogodnost koje su jevtine i lake za korišćenje.

B2M (BUSINESS – TO – ME)

U osnovi, teorija i praksa marketinga su poznavale dva koncepta: B2B i B2C.

Sa razvojem društvenih mreža i mogućnosti targetiranja pojedinaca sve prerasta u koncept B2M (business – to – me).

B2M konceptom se targetira pojedinac, donosilac odluke. Nema generalizacije, podela na individualne potrošače i firme itd

M(e) u koncept B2M je i domaćica koja kupuje za domaćistvo, i hranilac porodice, i student, i direktor neke firme, i donosilac odluke unutar nekog odeljenja i/ili tima….

Pojedinac je dobio na značaju i izdiže se iznad poznatih podela i marketari nastoje da targetiraju one koji su ključni za njihovo poslovanje.

Naslov je najvažniji

Pri određivanju šta je najvažnije za uspeh nekog članka obično se navodi da je najbitniji sadržaj jer on doprinosi razlici.

Pogotovo u Internet marketingu i PR – u je prisutna mantra – Content is king.

Ceo sadržaj, tagovi, ključne reči itd. su ništa u poređenju sa naslovom i podnaslovom.

U vremenu prenatrpanosti informacijama, filtriranje istih je važno i ono se vrši kratkim uvidom u naslov i podnaslov.

Tako postoji izreka – Nema prenatrpanosti informacijama, već postoje loši filteri!

Pažnja traje samo par sekundi i ako je naslov i podnaslov ne zadrže korisnik ide dalje.