Politički marketing vs. izborni sistem

Koncepcija političkog marketinga koji se primenjuje zavisi od izbornog sistema neke zemlje.

Čist proporcionalani izborni sistem zahteva jednu koncepciju, čist većinski sistem drugu, mešoviti treći itd.

Postoji bezbroj varijanti izbornih sistema, na jednoj strani se nalazi čist proporcionalni sistem a na drugoj čist većinski sistem.

Između ta dva ima bezbroj kombinacija i mešavina, u zavisnosti od geografskih, demografskih, socioloških, istorijskih faktora….

Svaka država ima svoje specifičnosti i iz toga proističe izborni sistem i izborna pravila, i u skladu sa tim se primenjuje određeni koncept političkog marketinga.

Nedavno su održani izbori u Izraelu za Kneset (nacionalnu skupštinu), i pošto je na snazi čist proporcionalni sistem, važnost u dobijanju izbora je na programu i lideru.

U Izraelu postoje 3 glavne partije: Kadima (stranka centra koja je pobedila na izborima, a nastala je otcepljenjem dela članova od Likud partije), Likud (centar-desno), i Laburistička partija (centar-levo).

Mada, se uvek govori da je jedna od stranaka pobednica izbora, to nije baš tako jer Kneset ima 120 mesta i za formiranje parlamentarne većine je potrebno 61 poslanik, a pobednička partija dobija uvek oko 30 poslanika, nekad više nekad manje. Stoga, su sve vlade u Izraelu koalicione….

Kao primer drugačijeg izbornog sistem, su SAD i Velika Britanija gde je na snazi čist većinski sistem. Država je podeljena u određeni broj izbornih okruga/jedinica, i pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.

Tu pored izbora partije koja kandiduje kandidata, ima značaja i njegov program i neka lična specifičnost.

Kod većinskih sistem na snazi je najčešće sistem sa dva izborna kruga tj. u drugi krug ulaze dva kandidate sa najvećim brojem glasova ako niko od kandidata u prvom krugu nije osvojio natpolovičnu većinu (i tu postoje razlike da li je potrebno osvojiti više od polovine izašlih ili ukupno upisanih birača u toj izbornoj jednici).

Tako da u zavisnosti od izbornih sistema, izborne ponude (tipa  političkog sistema) i mnogih drugih faktora zavisi politički marketing, kao što i marketing multinacionalnih kompanija zavisi od tržišta, branše itd.

Većinski sistem zahteva veću fokusiranost pošto se resursi koncentrišu na one izborne okruge koji su ‘neodlučni’ i u kojima pobeda nijednog kandidata nije izvesna.

Ovo nastaje kao posledica stvaranja uporišta raznih stranaka i time se eliminiše potreba da se resursi rasipaju na one izborne jedinice gde je pobeda ili poraz izvestan.

Sa druge strane, proporcionalni sistem zahteva širi okvir i dubinsku segementaciju birača jer je svaki glas važan i svaki glas se računa.

Samim time je najčešće  potrebno više resursa, jer se želiti dopreti do najšireg glasačkog tela.

Proporcionalni sistem naglasak stavlja na potrošnju stranke tj. izborne liste, dok većinski naglasak više stavlja na pojedinačnog kandidata jer je identifikovan nosilac koristi.

U većinskom sistemu kandidat se najvećim delom stara o obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava za kampanju, za angažovanje neophodnog stručnog osobolja itd Stranka staje iza kandidata podrškom i aktivistima tj. tvrdim biračkim telom, ali se kandidatu ostavlja najveći deo posla i odgovornosti.

Srbija, je od ponovnog uvođenja višestranačja, isprobala dosta varijanti izbornih sistem: od većinskog 90., proporacionalnog sa više i manje izbornih jedninica, proporcionalni na jednom nivou, većinski na drugom, a modifikovana varijanta većinskog na trećem, mešavine proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, pa do čistog proporcionalnog….

Sve češće se čuju pozivi na ponovno uvođenje većinskog izbornog sistema i težnja ka dvopartizmu. Prvo, to je nemoguće izvesti, a drugo nije svrsisodno iz sledećih razloga:

  1. Srbija je heterogena zemlja i po geografskim odlikama, i po demografskim, i socijalnim i većinski sistem bi samo deformisao stanje i ne bi iskazivao pravu sliku stvari i reprezentativnost većine društvenih grupa.
  2. Iz te heterogenosti ne može proisteći dvopartijski sistem, jer ne može se u dve velike partije smestiti sva heterogenost društvenih grupa. Evropski model, najčešće, nije dvopartijski već višepartijski sistem, sa dominacijom dve ili viša partija.

Stoga, rešenje je sledeće:

Da na snazi ostane proprcionalni sistem, ali da postoji bar 4 ili 5 izbornih jedinica (kako bi se osigurala ravnomerna geografska zastupljenost), a postoji prirodni izborni prag i modifikovana Hare-Nimajerova formula za raspodelu mandata (kako bi se obezbedila zastupljenost svih relevantnih partija).

Politička stabilnost treba da se postigne uvođenjem reda i adekvatnog sistema u formiranju političkih partija, njihovom finansiranju i kreiranju precizne i jasne izborne procedure.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s